Ekstremno visoki nivoi PM 2.5 čestica: Kako smanjiti izloženost?

SEPA – Agencija za zaštitu životne sredine Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije ne daje preporuke i smernice kod povećanih vrednosti PM 2.5, niti u slučaju ekstremno visokog nivoa PM 2.5 čestica – u ovom slučaju preko 500 (“preko indeksa”). Svakako, ovde će biti pomenute glavne stvari ukoliko nekada dođe do ovakvih situacija.

Šta bi trebalo da uradim?

• Zagađenje je opasno na ovim nivoima. Svako treba da preduzme korake za smanjenje izloženosti kada su nivoi zagađenja česticama preko ovog opsega.
• Boravak u zatvorenom prostoru – u sobi ili zgradi sa filtriranim vazduhom – i smanjenje nivoa aktivnosti najbolji su načini za smanjenje količine zagađenja česticama koje udišete u pluća. Čitajte dalje za više informacija o koracima koji će Vam pomoći da smanjite svoju izloženost prema kratkim epizodama visokih nivoa PM2.5 čestica.

Da li ste znali da su u toku aktuelnih požara u Australiji vrednosti PM 2.5 čestica prevazilazile mogućnosti merenja, na nekim mernim stanicama je izmereno 999, a na drugim 1999, što je tehnički maksimum za neke merače.

Ko bi trebalo da preduzme korake za smanjenje izloženosti kada su nivoi PM2.5 „opasni“ ili su prevazišli AQI indeks?

• Svako bi trebalo da preduzme korake kako bi se zaštitio kada su nivoi zagađenja „opasni“ i iznad 500. Neki ljudi su izloženi većem riziku od izloženosti PM2.5. Ljudi koji su najviše izloženi izloženosti zagađivanju česticama uključuju osobe sa bolestima srca ili pluća (uključujući astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća – HOPB), stariji ljudi i deca. Istraživanja pokazuju da su trudnice, novorođenčad i ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što su gojaznost ili dijabetes, takođe mogu biti podložniji efektima vezanim za PM.
  • Niste sigurni da li se kategorija srčanih bolesti odnosi na Vas? Osobe sa srčanom bolešću uključuju sve osobe sa poznatim oboljenjem srčanih arterija, ishemijskom bolešću srca, istorijom angine i/ili srčanog udara, ugradnjom stenta, bypass koronarnih arterija, srčanom insuficijencijom, ventrikularnom aritmijom, perifernom vaskularnom bolešću, istorijom moždanog udara, prolaznim ishemijskim napadom (TIA) ili cerebrovaskularnom bolešću. Ova grupa uključuje i starije odrasle osobe (65+), jer je veća verovatnoća da im je dijagnostikovana kardiovaskularna bolest, zajedno sa ljudima sa višestrukim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, pušenja i dijabetesa.
  • Zašto su deca više u riziku? Deca imaju veću verovatnoću da su izložena zagađenju vazduha, jer često provode više vremena na otvorenom, baveći se fizičkom aktivnošću i igranjem, a udišu više vazduha po kilogramu telesne težine od odraslih. Oni su podložniji efektima zagađenja vazduha, jer se njihovi disajni putevi još uvek razvijaju. Pored toga, deca imaju veću verovatnoću za oboljevanje od astme, što povećava njihov rizik.
• Ako ste u rizičnoj grupi, ako imate bolest srca ili pluća, ako ste starija odrasla osoba ili imate decu, unapred razgovarajte sa lekarom o tome kada i da li treba da napustite to područje ili pređete na lokaciju sa boljim kvalitetom vazduha u zatvorenom. Kada su koncentracije PM2.5 povećane tokom dužeg vremena, u zatvorenim prostorima se mogu nakupiti sitne čestice, iako ih možda nećete moći ni videti.
• Ako ste u rizičnoj grupi, ne čekajte dok zagađenje ne dostigne kategoriju „opasno“ odnosno „jako zagađen“ kako biste preduzeli mere za smanjenje izloženosti. Kvalitet vazduha za Vas je nezdrav kada nivo zagađenja čestica dosegne opseg „zagađen“ odnosno „nezdrav za osetljive grupe“, tako da ćete morati da preduzmete korake za smanjenje izloženosti ranije i češće. Ako ste zdravi, počnite da preduzmete korake kada zagađenje vazduha izlazi iz kategorije „nezdravo“ odnosno „prihvatljiv“.

Kako mogu da utvrdim da li na mene utiče zagađenje PM 2.5 česticama?

• Čak i ako ste zdravi, mogu se pojaviti privremeni simptomi poput iritacije očiju, nosa i grla; kašalj; sluz; stezanje u grudima; otežano disanje i nedostatak daha. Ovi simptomi bi trebalo da nestanu kada se poboljša kvalitet vazduha.
• Ako imate bolest pluća – uključujući astmu i HOPB – možda nećete moći da dišete toliko duboko ili snažno kao normalno, a možda ćete kašljati, imatu osećaj nelagodue u grudima, vizing, kratkoću daha i neobičan umor. Obavezno sledite uputstva lekara o uzimanju lekova i pratite plan lečenja astme. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, smanjite izloženost zagađenju i sledite savete lekara. Obratite se svom lekaru ukoliko se simptomi nastave ili pogoršaju. U slučaju nužde, pozovite hitnu pomoć.
• Ako imate neku bolest kardiovaskularnog sistema, izlaganje česticama može da prouzrokuje ozbiljne probleme – uključujući pogoršanje Vaše bolesti – za kratko vreme. Ne pretpostavljajte da ste na sigurnom samo zato što nemate simptome.
  • Simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljan srčani problem uključuju: nelagodnost u grudima (neudoban pritisak, osećaj punoće, stiskanje ili bol u središtu grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta ili nestaje i vraća se nazad), nelagodnost u drugim predelima gornjeg dela tela (bol, osećaj trnjenja ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđa, vratu, vilici ili stomaku), nedostatak daha ili drugi znakovi koji mogu da uključuju pojavu hladnog znoja, mučninu ili nelagodu. Potražite hitno medicinsko lečenje ako osetite ove simptome.
  • Simptomi moždanog udara uključuju: iznenadna ukočenost ili slabost (na licu, ruci ili nogama, posebno na jednoj strani tela), zbunjenost, problemi sa govorom ili razumevanjem, problemi sa jednim ili oba oka, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije ili problemi sa hodanjem ili jaka glavobolja bez poznatog uzroka mogu ukazivati na simptome moždanog udara. Potražite hitno medicinsko lečenje ako osetite ove simptome.

Šta mogu da učinim kako bih umanjio izloženost prema PM česticama kada su nivoi izuzetno visoki?

• Ukoliko je moguće boravite u zatvorenom prostoru sa filtriranim vazduhom. Zagađenje česticama može se desiti i u zatvorenom prostoru, zato razmislite o kupovini prečistača vazduha ako živite u području sa visokim nivoom zagađenja česticama. (Pogledajte informacije o odabiru prestača vazduha ispod – više o tehnologiji prečišćavanja vazduha)
  • Prečistači vazduha koji uklanjaju čestice uključuju mehaničke filtere visokog efikasnosti (HEPA) i elektronska sredstva za čišćenje vazduha, kao što su jonizatori. Izbegavajte korišćenje uređaja za čišćenje vazduha koji porizvode ozon, on je štetan i povećaće zagađenje u Vašem domu.
  • Ako u svom domu nemate neki od sistema za čišćenje vazduha, pokušajte da odete negde gde postoji filtriranje vazduha. To bi, na primer, moglo biti dom prijatelja, neka javna mesta, gde god ima filtriranje vazduha ili mnogo dalje od primarnog mesta zagađenja
• Svedite svoju aktivnost na minimum.
  • Izbegavajte aktivnosti zbog kojih ćete disati brže i/ili dublje. Ovo bi bio dobar dan za aktivnosti u zatvorenom prostoru, kao što su čitanje ili gledanje televizije.
• Ako ne možete da kupite filtere za celu kuću, stvorite čistu sobu za spavanje.
  • Dobar izbor je soba sa što manje prozora i vrata, poput spavaće sobe.
  • Ukoliko soba ima prozore, držite ih zatvorenim.
    • Uključite klima uređaj ili centralni klima uređaj ako ste sigurni da Vaš klima uređaj ne uvlači spoljašnji vazduh i ima filter. Ako klima uređaj nudi opciju svežeg vazduha, držite dovod svežeg vazduha zatvoren. Vodite računa da je filter dovoljno čist da omogućava dobar protok vazduha u zatvorenom prostoru. Klima uređaj neće prečistiti vazduh, ali će održavati optimalne temperaturne uslove.
  • U toj sobi koristite filter za vazduh. Izbegavajte korišćenje uređaja za prečišćavanje vazduha koji stvara ozon. Ovakvi uređaji će povećati zagađenje u Vašem domu.
  • Pratite korake za održavanje niskog nivoa zagađenja u Vašem domu. (čitajte dalje)
• Preduzmite dodatne korake kako bi zagađenje u Vašem domu bilo nisko. Samo prečistači vazduha možda nisu dovoljni. Budući da zagađenje čestica iz spoljašnjeg vazduha može lako doći unutra, poduzmite korake za izbegavanje dodavanja još više zagađenja u zatvorenim prostorima kada su nivoi PM2.5 na otvorenom:
  • Izbegavajte upotrebu bilo čega što gori, kao što su kamini na drvo, drveni štapići, čak i sveće ili tamjan.
  • Sobu održavajte čistom, ali ne usisavajte ako usisivač nema HEPA filter. To podiže one čestice u vazduh koje su već u Vašem domu. Mokro brisanje može pomoći u smanjenju prašine.
  • Ne pušite.
  • Budite oprezni kada je vreme vruće. Ako je previše vruće da ostanete unutra sa zatvorenim prozorima ili ako ste u rizičnoj grupi, idite negde sa filtriranim vazduhom.
  • Kada se kvalitet vazduha poboljša, otvorite prozore i provetrite prostorije.
• Kako odabrati prečistač vazduha?
  • Prečistači vazduha koji uklanjaju čestice uključuju mehaničke filtere visokog efikasnosti (HEPA) i elektronska sredstva za čišćenje vazduha, kao što su jonizatori. Izbegavajte korišćenje uređaja za čišćenje vazduha koji porizvode ozon, on je štetan i povećaće zagađenje u Vašem domu.
    • Tri komponente koje je neophodno da jedan prečistač vazduha ima: HEPA filter, filter sa aktivnim ugljem (poželjno za gasna isparenja, dim od cigareta, itd) i jonizator (ne bi trebalo da bude uključen stalno zbog mogućnosti stvaranaj ozona).
• Da li treba da nosim masku za prašinu ako moram da izađem napolje?
  • Za zaštitu se ne oslanjajte na maske za prašinu ili hirurške maske. Papirne maske dizajnirane su za hvatanje krupnih čestica, poput piljevine. Ove maske neće zaštititi pluća od sitnih čestica kao što je PM2.5. Šalovi ili fantomke takođe neće pomoći, kao ni hirurške maske koje su namenjene za sprečavanje širenja Fligeovih kapljica (kapljica pljuvačke).
  • Respiratori za jednokratnu upotrebu poznati pod nazivom respirator N-95, N-95 ili P-100 (HEPA) pomoći će Vam ako morate da budete napolju neko vreme. Važno je da respirator pravilno nosite i da dobro “dihtuje”.

Kako ću znati kada su uslovi bolji?

• Uslovi kvaliteta vazduha mogu se brzo promeniti. Proverite vazduh.info ili SEPA za najnovije uslove kvaliteta vazduha. Ove informacije mogu Vam pomoći da odredite kada preduzeti korake za smanjenje izloženosti.
• Takođe obratite pažnju na vremensku prognozu; ovo vam može pomoći da isplanirate svoje aktivnosti za vreme kada se poboljšava kvalitet vazduha, kao na primer kada se predviđaju vetrovi koji čiste vazduh. Kad se vazduh očisti, a očitavanja AQI su niska, iskoristite to vreme da izađete napolje i provetrite zatvorene prostorije.