Izloženost azbestu prilikom rušenja starih građevina

Rušenje starih zgrada predstavlja jedan od glavnih izvora izloženosti azbestu, posebno u zemljama i područjima gde su azbestni materijali široko korišćeni u građevinarstvu tokom 20. veka. Azbest se u građevinskim projektima koristio zbog svoje otpornosti na vatru, izolacionih svojstava i trajnosti, ali je kasnije prepoznat kao ozbiljan zdravstveni rizik.

Gde se azbest nalazi u starim zgradama?

Azbest se može pronaći u raznim građevinskim materijalima, uključujući:

  • Izolacione materijale: Koristio se za izolaciju cevi, kotlova i krovnih sistema.
  • Azbestno-cementne ploče: Često su korišćene za krovove, zidove i podove.
  • Podne obloge: Azbest je dodat vinilnim pločicama i lepku za podove.
  • Zidne obloge i malteri: Ponekad su sadržali azbest za dodatnu otpornost.
  • Vatrostalni premazi i vrata: Koristili su se u prostorijama sa visokim rizikom od požara.

Kako dolazi do izloženosti prilikom rušenja?

Tokom rušenja, azbestni materijali mogu biti oštećeni, čime dolazi do oslobađanja mikroskopskih vlakana u vazduh. Glavni izvori izloženosti uključuju:

  1. Rezanje, bušenje ili lomljenje azbestnih materijala.
  2. Nepravilno rukovanje materijalima prilikom uklanjanja.
  3. Raspršivanje azbestnih vlakana usled upotrebe teške mehanizacije.
  4. Neadekvatno odlaganje otpada, što može uzrokovati sekundarno rasipanje vlakana.

Zdravstveni rizici za radnike

Radnici koji učestvuju u rušenju starih zgrada suočavaju se sa povećanim rizikom od azbestoze, raka pluća i mezotelioma. Čak i kratkotrajna izloženost visokim koncentracijama azbestnih vlakana može biti opasna, jer organizam ne može da razgradi ili ukloni ova vlakna iz pluća.

Bezbednosne mere za smanjenje rizika

Kako bi se zaštitili radnici i okolina, neophodno je poštovati stroge bezbednosne procedure:

  1. Identifikacija azbestnih materijala
    Pre rušenja, stručnjaci moraju obaviti inspekciju kako bi identifikovali prisustvo azbesta. Ovo uključuje uzimanje uzoraka materijala za laboratorijsku analizu.
  2. Priprema lokacije
    • Izolacija područja gde će se raditi kako bi se sprečilo širenje azbestnih vlakana.
    • Postavljanje barijera i upozorenja za prolaznike.
  3. Korišćenje odgovarajuće opreme
    • Radnici moraju nositi zaštitne maske sa HEPA filterima, zaštitna odela i rukavice.
    • Specijalni usisivači i alati s filtracijom moraju se koristiti kako bi se smanjila emisija vlakana.
  4. Vlaženje materijala
    Vlaženje azbestnih materijala tokom rušenja smanjuje raspršivanje vlakana.
  5. Odlaganje azbesta
    Azbestni otpad mora se odlagati u skladu s propisima, u specijalno obeleženim kontejnerima, kako bi se sprečilo izlaganje javnosti i životne sredine.

Azbest u vazduhu prilikom rušenja građevine

Pravni okvir i regulacije

U mnogim zemljama postoje zakoni i smernice za upravljanje azbestom tokom rušenja, kao što su:

  • Obavezna sertifikacija izvođača radova: Samo licencirane firme smeju rukovati azbestom.
  • Kontrola vazduha: Tokom radova se redovno meri koncentracija azbestnih vlakana.
  • Obavezna obuka radnika: Svi koji dolaze u kontakt sa azbestom moraju biti obučeni o njegovim rizicima i bezbednosnim procedurama.

U Evropskoj uniji, na primer, direktive o azbestu nalažu stroge standarde za uklanjanje i zbrinjavanje ovih materijala.

Zaključak

Rušenje starih zgrada predstavlja visok rizik za izlaganje azbestu, ali se taj rizik može značajno smanjiti primenom bezbednosnih protokola. Osiguranje da se ovi radovi sprovode prema zakonskim standardima ključni je korak ka zaštiti zdravlja radnika i šire zajednice.

Za dodatne informacije o propisima i procedurama, preporučuju se konsultacije s nacionalnim institucijama za zaštitu na radu i upravljanje opasnim materijalima.