Prema najnovijem Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), saznajemo da je u 2020. godini najčistiji vazduh bio u Novom Sadu, dok su 15 gradova imali prekomerno zagađen vazduh. Situaciju u Boru je dodatno pogoršalo i zagađenje sumpor-dioksidom, a na listi najzagađenijih mesta tokom 2020. su se prvi put našli i Novi Pazar, Zrenjanin i Popovac.
„Suspendovane čestice su 2020. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Srbije“, navodi se u izveštaju SEPA.
Najveći deo suspendovanih čestica emituju toplane i individualna ložišta – čak 67 odsto emisije PM2.5 čestica i 51 odsto emisije PM10 čestica, nakon čega slede poljoprivreda sa stočarstovom, industrija, drumski saobraćaj i proizvodnja električne energije.
Sumpor-dioksid u najvećoj meri, čak 92 odsto, u Srbiji nastaje u toku proizvodnje električne energije, pet odsto oslobađa se iz industrijskih postrojenja, dva odsto iz toplana i indivudualnih ložista.
Kratak pregled gradova prema glavnom zagađivaču vazduha
- Bor je jedini grad u Srbiji u kom je vazduh svrstan u treću, najgoru, kategoriju usled zagađenja sumpor-dioksidom. Takođe, vazduh u Boru je prekoračio dozvoljene vrednosti teških metala arsena, kadmijuma i olova u suspendovanim česticama PM10. Najviše ugroženi ovakvim vazduhom u Boru su deca, stariji i osobe za hroničnim bolestima pluća. Sumpor-dioksid je materija koja deluje nadražajno te izaziva učestali kašalj i utiče na rad pluća i srca.
- Beograd, Niš, Kragujevac, Šabac, Zaječar, Zrenjanin, Smederevo, Pančevo, Čačak, Užice, Kosjerić, Valjevo, Kraljevo, Ćuprija i Novi Pazar imaju vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen zbog prekoračenja graničnih vrednosti PM10 i PM2.5 čestica. PM2.5 čestice su još opasnije i mogu da dovedu do kancerogenih oboljenja i hroničnih inflamacijskih bolesti.
- Kamenički Vis koji se nalazi van Niša i na oko 800 metara nadmorske visine i Pančevo imaju problem sa prekomernim prisustvom prizemnog ozona. Udisanje prizemnog ozona može da izazove bol u grudima i iritaciju grla, takođe može da pogorša stanje bolesnika sa bronhitisom, emfizemom i astmom. Ponavljano izlaganje ozonu može trajno da stvori ožiljno tkivu u plućima.
Vanredno stanje usled pojava epidemije COVID-19, nesumnjivo je uticalo na koncentraciju azot-dioksida koji su zabeležili pad dok je daleko postavljen uzrok zagađenja suspendovanim česticama pa jasna slika uticaja nije dobijena. Uz to, nesvakidašnja peščana oluja u pustinji Aralkum, kojoj se pripisao skok koncentracije supsedovanih čestica u Kazahstanu, Uzbekistanu, Mađarskoj, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji najviše 27. marta doprinela je porastu srednjih vrednosti koncentracija PM10 za posmatrani period za 9-28% na pojedinim mernim stanicama.
Najbolji priliv podataka o kvalitetu vazduha sa strane lokalnih samouprava registrovan je 2020. godine kada su sve lokalne samouprave koje finansiraju praćenje kvaliteta vazduha ispunili svoju zakonsku obavezu. Tako da možemo da kažemo da ovogodišnji izveštaj daje najdetaljniju sliku o kvalitetu vazduha u Srbiji ikad.
